{"id":1433,"date":"2022-11-09T14:12:59","date_gmt":"2022-11-09T14:12:59","guid":{"rendered":"https:\/\/beyondthetales.org\/lesson\/4-climate-change-and-migration\/"},"modified":"2023-02-26T12:32:43","modified_gmt":"2023-02-26T12:32:43","slug":"4-klimatske-promjene-i-migracije","status":"publish","type":"lesson","link":"https:\/\/beyondthetales.org\/bs\/lesson\/4-klimatske-promjene-i-migracije\/","title":{"rendered":"4. Klimatske promjene i migracije"},"content":{"rendered":"<section class=\"wpb-content-wrapper\"><p>[vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221;][vc_column][vc_column_text]<\/p>\n<h2><em>Homo Migrans<\/em><\/h2>\n<p>Od samog po\u010detka postojanja \u010dovje\u010danstva odseljenje je oduvjek bila univerzalna karakteristika ljudi. Mogli bismo prozvati Homo sapiens kao Homo migrans jer je u na\u0161oj pro\u0161losti migracija bila taktika pre\u017eivljavanja i strategija prilago\u0111avanja razli\u010ditim nepogodama iz okoline.<\/p>\n<p><strong>Me\u0111utim, danas sloboda kretanja nije ista za sve na ovoj planeti i kretanje je sna\u017eno ograni\u010deno nejednakostima.<br \/>\n<\/strong><\/p>\n<p>Postoje veoma razli\u010diti pokreta\u010di migracije:<\/p>\n<ul>\n<li><strong>Dobrovoljna,<\/strong> kada ljudi odlu\u010de da odu svojom voljom.<\/li>\n<li><strong>Prisilna,<\/strong> kada su ljudi prisiljeni da odu zbog rata, progona, degradacije \u017eivotne sredine, klimatskih promjena itd.<\/li>\n<\/ul>\n<p>Dosta ljudi mo\u017ee migrirati iz vi\u0161e razloga, ali oni najva\u017eniji su:<\/p>\n<ul>\n<li><strong> Svojevoljni interes ili odluka<\/strong> (npr. ljubav, radoznalost, u\u010denje, mogu\u0107nosti zapo\u0161ljavanja) i\/ili<\/li>\n<li><strong> strukturne promjene,<\/strong> koje se mogu podijeliti na sljede\u0107e:\n<ul>\n<li>Dru\u0161tvene promjene\/faktori, kao \u0161to je osiguranje boljih \u017eivotnih prilika za sebe i svoje porodice (npr. slanje djece u bolje i sigurnije \u0161kole, mogu\u0107nost pronala\u017eenja pristojnog posla\u2026).<\/li>\n<li>Ekonomske promjene, kao \u0161to je pronala\u017eenje vi\u0161e prilika za posao koje su tako\u0111er bolje pla\u0107ene.<\/li>\n<li>Politi\u010dke promjene, poput izbjegavanja progona i diskriminacije i drugih oblika kr\u0161enja ljudskih prava, rata, oru\u017eanih sukoba\u2026<\/li>\n<li>Promjene u okoli\u0161u, kao \u0161to su propadanje usjeva, zaga\u0111enje vode, zraka i tla, razorne prirodne katastrofe\u2026<\/li>\n<\/ul>\n<\/li>\n<\/ul>\n<p>[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221; css=&#8221;.vc_custom_1676904857926{background-color: #93d5ce !important;}&#8221; z_index=&#8221;&#8221;][vc_column][vc_column_text css=&#8221;.vc_custom_1677414168742{background-color: #93d5ce !important;}&#8221;]<em>U svijetu je 2020. godine bilo oko 281 milion me\u0111unarodnih migranata (ili 3,6 posto svjetske populacije). Rije\u010d je o maloj manjini svjetske populacije, koja je posljednjih decenija uvijek bila izme\u0111u 2 i 4 posto ukupne populacije svijeta, \u0161to zna\u010di da boravak u zemlji ro\u0111enja ostaje, u velikoj ve\u0107ini, norma. Vi\u0161e o tome pro\u010ditajte u <a href=\"https:\/\/publications.iom.int\/books\/world-migration-report-2022\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">IOM-ovom izvje\u0161taju o svjetskoj migraciji 2022.<\/a> <\/em>[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221;][vc_column][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][vc_column_text]Me\u0111unarodna migracija iz zemalja sa niskim doprinosima u \u017eivotu su historijski bile ograni\u010dene i iako je tek ta vrsta migracije porasla izme\u0111u 1995. i 2020. godine, mi zapravo ne vidimo nevi\u0111ene visoke udjele me\u0111unarodnih migranata:<\/p>\n<ul>\n<li>Ju\u017ena Amerika i Karibi: 2,3 %<\/li>\n<li>Afrika: 1,9 %<\/li>\n<li>Azija 1,8 %<\/li>\n<\/ul>\n<p>[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221; css=&#8221;.vc_custom_1676904857926{background-color: #93d5ce !important;}&#8221; z_index=&#8221;&#8221;][vc_column][vc_column_text css=&#8221;.vc_custom_1677414216170{background-color: #93d5ce !important;}&#8221;]<em>Umjesto da se migracija percipira kao problem, promjena perspektive pokazuje migraciju kao mogu\u0107i oblik prilago\u0111avanja promjenjivoj klimi, kao i resurs koji mo\u017ee donijeti mnoge koristi.<br \/>\n<\/em><br \/>\n[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221;][vc_column][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][vc_column_text]Posljedice klimatskih promjena imaju zna\u010dajan uticaj na \u0161ablon migracija. U kombinaciji s drugim prmjenama, kao \u0161to su prekidi povezani sa COVID-19, njihov utjecaj se samo poja\u010dava, \u0161to dovodi do dugoro\u010dnijih utjecaja na migraciju. Zaista, 2020. i 2021. COVID-19 je radikalno promijenio mobilnost \u0161irom svijeta i nametnuo jo\u0161 daljnja ograni\u010denja putovanja koja su dovela do toga da su hiljade migranata zaglavljeni i da im je potrebna pomo\u0107. Pro\u010ditajte vi\u0161e o tome <a href=\"https:\/\/www.migrationdataportal.org\/themes\/migration-data-relevant-covid-19-pandemic\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">ovdje<\/a>.[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221; css=&#8221;.vc_custom_1676904857926{background-color: #93d5ce !important;}&#8221; z_index=&#8221;&#8221;][vc_column][vc_column_text css=&#8221;.vc_custom_1677414271603{background-color: #93d5ce !important;}&#8221;]Ve\u0107 danas su milioni ljudi prisiljeni da napuste svoje domove svake godine zbog poplava, su\u0161a, toplotnih talasa, uragana, porasta nivoa mora i drugih prirodnih katastrofa. Oni naj\u010de\u0161\u0107e tra\u017ee sigurnost u svojoj zemlji. U izvje\u0161taju IFRC-a Displacement in a Changing Climate tvrdi se da je 2020. godine 30,7 miliona ljudi interno raseljeno zbog katastrofa, preko tri puta vi\u0161e nego zbog sukoba i nasilja. Stru\u010dnjaci upozoravaju da \u0107e se takve migracije zbog posljedica klimatskih promjena pove\u0107ati \u2013 prema procjenama Svjetske banke, do sredine stolje\u0107a trebalo bi da ih bude vi\u0161e od 200 miliona. Pro\u010ditajte vi\u0161e o tome <a href=\"https:\/\/www.worldbank.org\/en\/news\/feature\/2021\/09\/13\/millions-on-the-move-in-their-own-countries-the-human-face-of-climate-change\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">ovdje<\/a>.<br \/>\n[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221;][vc_column][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][vc_separator type=&#8221;normal&#8221; up=&#8221;25&#8221; down=&#8221;25&#8221;][vc_column_text]<\/p>\n<h2>Migracije i klimatske promjene<\/h2>\n<p>[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221; css=&#8221;.vc_custom_1676904857926{background-color: #93d5ce !important;}&#8221; z_index=&#8221;&#8221;][vc_column][vc_column_text css=&#8221;.vc_custom_1677414305661{background-color: #93d5ce !important;}&#8221;]Za milione ljudi migracija je ve\u0107 jedini na\u010din prilago\u0111avanja na klimatske promjene. Su\u0161e, uragani, poplave i porast nivoa mora tjeraju ljude da se kre\u0107u. Klimatske promjene zna\u010dajno mijenjaju \u0161ablon migracija, \u0161to je potvr\u0111eno i u <a href=\"https:\/\/www.ipcc.ch\/report\/ar6\/wg2\/\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">novom izvje\u0161taju Me\u0111uvladinog panela za klimatske promjene (IPCC)<\/a>.<br \/>\n[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221;][vc_column][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][vc_column_text]Ve\u0107ina pokreta vezanih za klimu su <strong>unutra\u0161nji<\/strong>, a ne preko me\u0111unarodnih granica. Migracije povezane s klimom vrlo su \u010desto <strong>iz ruralnih (seoskih) podru\u010dja u gradove.<\/strong> Na primjer, kako su\u0161a poga\u0111a poljoprivredna podru\u010dja, ljudi se sele u obli\u017enje gradove kako bi prona\u0161li drugi posao (migrirali su, ali ne daleko).<\/p>\n<p>Kada ljudi prelaze granice, to je obi\u010dno <strong>izme\u0111u susjednih zemalja.<\/strong> Me\u0111utim, u mnogim slu\u010dajevima me\u0111unarodne klimatske migracije, \u010de\u0161\u0107e nego ne, klimatske promjene ostaju skriveni (ili zanemareni) element, posebno u prethodno spomenutoj vi\u0161estepenoj migraciji iz ruralnih podru\u010dja u gradove gdje ljudi u po\u010detku mogu ostati du\u017ee, prije nego \u0161to pre\u0111u preko granica. Kada se na kraju presele, obi\u010dno se vide kao &#8220;dobrovoljni&#8221; ekonomski migranti umjesto klimatskih izbjeglica.<\/p>\n<p>Migracije povezane s klimom manje su uobi\u010dajene u industrijaliziranim, urbaniziranim zemljama nego u zemljama sa niskim prihodima i sa velikim ruralnim stanovni\u0161tvom. Me\u0111utim, klimatske migracije su problem i u prvom planu. Na primjer, o\u010dekuje se da \u0107e porast nivoa mora preoblikovati distribuciju stanovni\u0161tva na podru\u010dja koja nemaju izlaz na more.<\/p>\n<p><strong>I spore i iznenadne klimatske i ekolo\u0161ke promjene<\/strong> imaju sna\u017ean utjecaj na \u0161ablone migracija stanovni\u0161tva:<\/p>\n<ul>\n<li><strong>Iznenadni doga\u0111aji<\/strong> (kao \u0161to su poplave i klizi\u0161ta) \u010desto dovode do uni\u0161tavanja sredstava za \u017eivot i raseljavanja pogo\u0111enog stanovni\u0161tva koje mora da napusti svoje domove uglavnom privremeno, ali u nekim slu\u010dajevima i trajno.<\/li>\n<li><strong>Doga\u0111aji koji se sporo razvijaju<\/strong> (kao \u0161to su su\u0161e, porast nivoa mora i drugo postepeno pogor\u0161anje kopna i \u017eivotne sredine, \u0161to mo\u017ee dovesti do nesta\u0161ice vode i nesigurnosti hrane) prisiljavaju ljude da trajno migriraju.<\/li>\n<\/ul>\n<p>[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221; css=&#8221;.vc_custom_1676904857926{background-color: #93d5ce !important;}&#8221; z_index=&#8221;&#8221;][vc_column][vc_column_text css=&#8221;.vc_custom_1677414417690{background-color: #93d5ce !important;}&#8221;]<em>Rijetko je da su klimatski doga\u0111aji sami po sebi odgovorni za ne\u010diju odluku da se preseli ili ostane na mjestu, ali oni mogu predstavljati poja\u010dan rizik od slo\u017eene krize zajedno sa socio-ekonomskim krizama, izbijanjem bolesti, sukobima i ekstremnom marginalizacijom. Dok klimatske migracije mogu biti problem i u bogatim i u siroma\u0161nim zemljama, siroma\u0161tvo je glavni pokreta\u010d ranjivosti ljudi na \u0161okove i stresove povezane s klimom. Istra\u017eivanje Oxfama sugerira da je, na primjer, izme\u0111u 2008. i 2016. godine, ljudi u zemljama s niskim i ni\u017eim srednjim prihodima imali oko pet puta ve\u0107u vjerovatno\u0107u od ljudi u zemljama s visokim dohotkom da budu raseljeni zbog iznenadnih ekstremnih vremenskih nepogoda. Mo\u017ee se pristupiti istra\u017eivanju <a href=\"https:\/\/www-cdn.oxfam.org\/s3fs-public\/file_attachments\/bp-uprooted-climate-change-displacement-021117-en.pdf\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">ovdje<\/a>.<br \/>\n<\/em><br \/>\n[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221;][vc_column][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221; css=&#8221;.vc_custom_1676904857926{background-color: #93d5ce !important;}&#8221; z_index=&#8221;&#8221;][vc_column][vc_column_text css=&#8221;.vc_custom_1677414449479{background-color: #93d5ce !important;}&#8221;]<em>Novo istra\u017eivanje Oxfama pokazuje da kako klimatski uticaji eskaliraju, humanitarni sistem je izlo\u017een sve ve\u0107em pritisku i nije u stanju da adekvatno odgovori. Procjenjuje se da \u0107e zahtjevi UN-a za humanitarne pozive UN-a u vezi sa ekstremnim vremenskim prilikama biti oko 800% ve\u0107i u 2021. nego \u0161to su bili 2000. godine. Istra\u017eivanje je dostupno <a href=\"https:\/\/policy-practice.oxfam.org\/resources\/footing-the-bill-fair-finance-for-loss-and-damage-in-an-era-of-escalating-clima-621382\/\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">ovdje<\/a>.<\/em>[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221;][vc_column][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221; css=&#8221;.vc_custom_1676904857926{background-color: #93d5ce !important;}&#8221; z_index=&#8221;&#8221;][vc_column][vc_column_text css=&#8221;.vc_custom_1677414476153{background-color: #93d5ce !important;}&#8221;]<em>Klimatske promjene su sve ve\u0107i faktor u uzrocima oru\u017eanih sukoba za vodu i druge prirodne resurse, \u0161tovi\u0161e, mnogi klimatolozi ve\u0107 smatraju sirijske izbjeglice klimatskim izbjeglicama. Interakcija izme\u0111u klimatskih promjena i sukoba dobija sve ve\u0107u pa\u017enju istra\u017eiva\u010da i kreatora politike u posljednje dvije decenije. Postoji zna\u010dajno preklapanje izme\u0111u zemalja koje su najvi\u0161e pogo\u0111ene klimatskim promjenama i onih koje su najvi\u0161e izlo\u017eene riziku od nasilnog sukoba. Pro\u010ditajte vi\u0161e o tome <a href=\"https:\/\/climate-conflict.org\/\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">ovdje<\/a>. <\/em><br \/>\n[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221;][vc_column][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][vc_column_text]<\/p>\n<h3>Nedostatak definicija \u2013 Nedostatak pravne za\u0161tite<\/h3>\n<p>Iako postoje milioni ljudi koji su raseljeni zbog posljedica klimatskih promjena, jo\u0161 uvijek nema bilo kakve formalne definicije, priznanja ili za\u0161tite prema me\u0111unarodnom pravu. Iako je sli\u010dno bijegu od rata ili krivi\u010dnog gonjenja, ratne izbjeglice se mogu barem nadati povratku, dok se \u2013 u ve\u0107ini slu\u010dajeva \u2013 klimatske izbjeglice nikada ne mogu vratiti ku\u0107i. Paradoks sistema me\u0111unarodne za\u0161tite je da onaj ko nije za\u0161ti\u0107en statusom izbjeglice automatski postaje \u201cilegalan\u201d. Kriminalizacija migracije je direktna posljedica nepostojanja mogu\u0107nosti legalnog ulaska. Nivo prava i za\u0161tite zavisi od toga da li je preseljenje privremeno ili trajno, da li su ljudi raseljeni prisilno ili dobrovoljno. Dodatni problem u nedostatku formalnih i globalnih definicija je nedostatak sistemskog (i sistematskog) mjerenja trendova vezanih za klimatske migracije, a samim tim i nedostatak sistemskog kreiranja politike odgovornih akcija, popravnih akcija i izgradnje \u017eivotne sredine.<\/p>\n<p>Postoji nekoliko radnih definicija i obi\u010dno su termini o kojima se raspravlja su ekolo\u0161ka izbjeglica, ekolo\u0161ki migrant i klimatski migrant ili klimatska izbjeglica, \u010dime se pove\u0107ava konfuzija u raspravi o ovoj temi.<\/p>\n<p>Godine 2013. mu\u0161karac s Kiribatija, Ioane Teitiota, zatra\u017eio je status &#8220;izbjeglice zbog klimatskih promjena&#8221; prema \u017denevskoj konvenciji o statusu izbjeglica i zatra\u017eio azil, postav\u0161i <strong>prva osoba koja je to u\u010dinila. <\/strong>I Visoki sud Novog Zelanda i Apelacioni sud odbacili su ovu tvrdnju kao neodr\u017eivu i 2015. godine Ioaneu Teitioti je odbijen zahtjev za azil na Novom Zelandu, a on je sa suprugom i djecom deportovan u svoju mati\u010dnu zemlju Kiribati. Me\u0111utim, 2020. godine, u svojoj prvoj, <strong>a time i historijskoj presudi po \u017ealbi pojedinca koji tra\u017ei azil od posljedica klimatskih promjena<\/strong>, Komitet UN-a za ljudska prava je naveo da zemlje ne smiju deportirati pojedince koji se suo\u010davaju sa uslovima izazvanim klimatskim promjenama koji kr\u0161e pravo na \u017eivot. Ova presuda nesumnjivo postavlja nove standarde koji bi mogli olak\u0161ati uspjeh budu\u0107ih zahtjeva za azil u vezi sa klimatskim \u00a0promjenama.[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221; css=&#8221;.vc_custom_1676904857926{background-color: #93d5ce !important;}&#8221; z_index=&#8221;&#8221;][vc_column][vc_column_text css=&#8221;.vc_custom_1677414654669{background-color: #93d5ce !important;}&#8221;]<em>Me\u0111unarodna organizacija za migracije je od 2019. godine definisala klimatske migrante kao \u201eosobe ili grupe osoba koje su, uglavnom zbog iznenadnih ili progresivnih promjena u \u017eivotnoj sredini zbog klimatskih promjena, u obavezi da napuste svoje uobi\u010dajeno mjesto boravka, ili izabrati da to u\u010dini, bilo privremeno ili trajno, unutar dr\u017eave ili preko me\u0111unarodne granice.\u201d Me\u0111utim, ovo je samo jedna od definicija i jo\u0161 uvijek nam nedostaje me\u0111unarodno priznata i zajedni\u010dka definicija klimatskih migranata i\/ili izbjeglica. Gornja odluka Komiteta UN-a za ljudska prava daje su\u0161tinsko obrazlo\u017eenje i spisak doga\u0111aja koji mogu potaknuti pojedince da pre\u0111u granice kako bi zatra\u017eili za\u0161titu od \u0161tete uzrokovane klimom. Pro\u010ditajte vi\u0161e o tome <a href=\"https:\/\/www.ohchr.org\/en\/press-releases\/2020\/01\/historic-un-human-rights-case-opens-door-climate-change-asylum-claims\" target=\"_blank\" rel=\"noopener\">ovdje<\/a>.<br \/>\n<\/em><br \/>\n[\/vc_column_text][vc_empty_space height=&#8221;20px&#8221;][\/vc_column][\/vc_row][vc_row css_animation=&#8221;&#8221; row_type=&#8221;row&#8221; use_row_as_full_screen_section=&#8221;no&#8221; type=&#8221;full_width&#8221; angled_section=&#8221;no&#8221; text_align=&#8221;left&#8221; background_image_as_pattern=&#8221;without_pattern&#8221;][vc_column][vc_empty_space height=&#8221;40px&#8221;][vc_column_text]U sljede\u0107em dijelu modula provjerite glavne regije koje su trenutno sna\u017eno pogo\u0111ene klimatskim promjenama.<br \/>\n[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n<\/section>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"[vc_row css_animation=\"\" row_type=\"row\" use_row_as_full_screen_section=\"no\" type=\"full_width\" angled_section=\"no\" text_align=\"left\" background_image_as_pattern=\"without_pattern\"][vc_column][vc_column_text] Homo Migrans Od samog po\u010detka postojanja \u010dovje\u010danstva odseljenje je oduvjek bila univerzalna karakteristika ljudi. Mogli bismo prozvati Homo sapiens kao Homo migrans jer je u na\u0161oj pro\u0161losti migracija bila taktika pre\u017eivljavanja i strategija prilago\u0111avanja razli\u010ditim nepogodama iz...","protected":false},"featured_media":127,"template":"","meta":{"_initial_content":"","_new_post":false,"_quiz_has_questions":false,"_lesson_complexity":"easy","_lesson_length":10,"_lesson_course":1337,"_lesson_preview":""},"lesson-tag":[],"class_list":["post-1433","lesson","type-lesson","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","module-modul-1-klimatske-migracije","post"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/beyondthetales.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/lessons\/1433","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/beyondthetales.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/lessons"}],"about":[{"href":"https:\/\/beyondthetales.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/lesson"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/beyondthetales.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/lessons\/1433\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1455,"href":"https:\/\/beyondthetales.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/lessons\/1433\/revisions\/1455"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/beyondthetales.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/127"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/beyondthetales.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1433"}],"wp:term":[{"taxonomy":"lesson-tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/beyondthetales.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/lesson-tag?post=1433"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}